Црногорски мит

Abstract

И опет једна ћушка, отпозади, по потиљку. Добио их је већ много, али није могао да се навикне. Добио ју је неочекивано, као и све остале. А увек је био сасвим посвећен. Није био одушевљен, али је пратио колико год је могао. Рука је била тешка, огромна шака са дебелим прстима. Ударала је кратким замахом, из зглоба. Није много болело, више је било као упозорење, подсећање и опомена, по реду.

Тада се убрзао и почео вртети грнчарски точак. Није му ни тако било теже, али од бржих покрета се више ознојио, а то није волео. Није морао толико да пази на обликовање као на почетку, док је још био почетник. Благим, милујућим покретима радио је на влажној глини, чак није ни гледао непрестано, само би повремено бацио поглед. Само је контролисао своје руке, држање својих руку. А послушна глина се формирала, онако како је то требало.